КЊИГА ЈЕ ВРИЈЕДНИЈА ОД СВИХ СПОМЕНИКА УКРАШЕНИХ СЛИКАМА, РЕЉЕФОМ И ДУБОРЕЗОМ, ЈЕР ОНА САМА ГРАДИ СПОМЕНИКЕ У СРЦУ ОНОГА КОЈИ ЈЕ ЧИТА.

Египатски запис

Историјат

 


Народна библиотека Угљевик је формирана 1960. године и функционисала је у оквиру Радничког универзитета који је, поред библиотечке, обављао и друге дјелатности за потребе локалне заједнице.

  Сједиште библиотеке - Радничког универзитета било је у Угљевику ( данас Стари Угљевик ) који је и тада био Општински административни центар.
     Објекат у коме се налазила библиотека (Раднички универзитет) био је намјенски саграђен за ту врсту дјелатности.
    Преласком сједишта Општинске Управе и других важнијих институција и установа на нову локацију ( Нови Угљевик ) и Раднички универзитет је 1985. године такође премјештен у нове просторије, тачније у монтажну бараку у близини Основне школе „Алекса Шантић“ у Новом Угљевику (данашњи Угљевик).
    Библиотека наставља своје дјеловање у просторији Средње школе „Михаило Петровић Алас“.
     Трансформација Радничког универзитета у Центар за културу се догодила 1996. године па је тако  Библиотека наставила функционисати у оквиру Центра за културу.
    Одлуком Скупштине Општине Угљевик, а на основу приједлога Владе Републике Српске, 1998. године основана је Народна библиотека Угљевик која наставља функционисати као самостална институција - установа културе, што и данас са поносом и успјехом чини.
    Народна библиотека је 2001. године пресељена из Средње школе у монтажну бараку гдје је било сједиште Радничког универзитета, односно Центра за културу, а нешто касније и као самостална установа.
    Рад Народне библиотеке је био веома отежан јер су услови за рад у монтажној бараци били јако лоши.
Изградњом Дома културе у Угљевику, Народна библиотека је 2008.године напокон добила право уточиште, односно модеран библиотечки простор који испуњава услове из Закона о библиотечкој дјелатности.

 

                                    СТРУЧНИ КАДАР

   Први библиотечки радник од 1960. године био је Здравко Пећанац који се веома кратко задржао у библиотеци, тачније до 1962.године.
На мјесто библиотечког радника 1962.године запослен је Теодор -Тејо Ђукић који је на тим пословима радио до 1970. године.
Први стручно оспособљен библиотекар био је Лукић Радивоје -Раћо који је у Народној библиотеци радио од 1966. године до 2001. године, када је и пензионисан.
Један од библиотечких радника била је и  Зорица Богићевић, која је радила у периоду од 1981. године до 1996.године. Са престанком рада Богићевић Зорице на њено мјесто је као књижничар запослена Гордана Никић која је и данас у радном односу у Народној библиотеци.
У периоду од 2000. до 2006. године послове библиотекара обављао је  Стевановић Стеван.

Примјеном Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији послова и радних задатака у Народној Библиотеци створила се потреба за још два радника, па је 2006. године на послове библиотекара запослена Драгана Поповић, а на послове вишег књижничара Стана Владић.

 

                                      РУКОВОДЕЋИ КАДАР

   Први директор Радничког универзитета - Библиотеке био је Милош Милошевић који је те послове обављао у периоду од 1960. до 1966. године.
Од 1966. па до 1970.године, послове директора обављао је Перо Лазић.
У периоду од 1971. до 1978 .године, на мјесту директора налазио се Панто Маринковић. Кратко вријеме послове директора  обављао  је  Ратко Ђурковић, односно од 1978. до 1980. године.
Један од директора који је најдуже обављао послове руководиоца у Радничком универзитету - Библиотеци, био је Стеван Стевановић  (1980-1998).
У периоду  од 1998. до 2000. године, након што је основана Народна Библиотека Угљевик, послове В.Д. директора обављао је Милан Мирковић.
Од 2000. до 2002. године на мјесту директора Народне библиотеке налазио се Радо Новаковић.
Од 2002. до 2014. године директор Народне библиотеке био је Бошко Лукић, а од јула 2014. Недељко Зарић.